Kina je mnogo više od svega što sam zamišljala

Kina je sve ono što mi nismo zamišljali!

Bez ikakvog uvoda, ovo bi bila prva stvar koju želim da kažem. U današnje vreme Google Earth – a i mapa koje nam omogućavaju da se prošetamo svim delovima sveta, na trenutke se čovek zapita ima li potrebe ići negde.. O, i te kako ima.

Pre 4 meseca, i meni su svi Kinezi bili isti, i meni je njihov jezik bio “đing, čing, čang” … I meni je kineska hrana pila pirinač i kiselo – slatka piletina. Ne i danas.
Kina je nešto sasvim drugo, Kinezi su nešto sasvim drugo, jezik i hrana su sasvim drugačiji. Petog januara kreće moja avantura na dalekom istoku. Dva kofera, 2 jakne, 2 šala na meni i ja. Ne znajući šta me čeka, krenula sam najpre put Dubaija, putujući kroz godišnja doba, ali i vremenske zone. Nakon 5 sati, sa svom zimskom opremom, na 24 stepena i 3 sata unapred, čekala sam svoj let za Peking.. Što je bilo jedino izvesno u tom trenutku. Stižem u Peking 24 sata nakon polaska iz Beograda. Ulice sa 4-5 traka, gužva u saobraćaju, smog u vazduhu, ja u haosu. Nakon 15 sati sna, budim se na Božićno jutro u sred kineske prestonice. Umesto pečenja, sarme i ruske salate, čekaju me pileće nogice, Tofu sir, knedlice.. I još nekoliko nepoznatih specijaliteta. Srećan Božić! Mama, tata, devojčica i njena dadilja sede za stolom sa upitnim pogledima i u iščekivanju moje reakcije na njihovu hranu.. Nakon što sam dobila viljušku i nož mogla sam da počnem sa degustacijom.

Kineska kuhinja
Kineska kuhinja

Ubrzo nakon hrane i porodice, počelo je i moje upoznavanje sa Pekingom. Svakog dana sam imala slobodno prepodne, i bila sam rešena da to vreme što bolje iskoristim. Hladna, oštra i suva zima u Pekingu me nije sprečila u mojoj nameri. Petnaest linija metroa koje su na početku bile nemoguća misija ubrzo su postale svakodnevnica, kao i vožnja od sat i po vremena do brojnih pekinških turističkih atrakcija. Nakon 2 nedelje, počeli su i moji časovi kineskog. Paloma iz Meksika, Rosa iz Teksasa, Malik iz Kanade i ja smo se, uz našu kinesku učiteljicu trudili da što bolje i brže savladamo osnove kineskog jezika. I tako je iz nedelje u nedelju moje ‘ni hao’ prerastalo u cenjkanje sa uličnim prodavcima.. Viljušku i nož su zamenili štapići, pastu su zamenile nudle. Od najmlađe sestre sam postala đjeđje (starija sestra) za Rubi. O njoj bih tek imala toliko toga da kažem.

Poslednji čas kineskog u "La Bambi"
Poslednji čas kineskog u “La Bambi”

Kineska deca žive potpuno drugačije od dece u Srbiji. Igra je na poslednjem mestu, nakon što završe sa svim školskim i vanškolskim aktivnostima (od sviranja violine, preko plesa, pevanja, glume i plivanja do časova crtanja i lego edukacija). Moj zadatak je bio da radim engleski sa njom. U teoriji, naš odnos je trebao da bude poput odnosa ‘nastavnik-đak’. Mozda je i bio na trenutke.. Ali smo nas dve vremenom postale sestre i drugarice. Za jednu sedmogodišnju devojčicu i više nego pametno dete postalo je sastavni deo mog života. Njena pitanja, ideje, izjave i reakcije su mi mamile suze na oči. Ona je zaista posebna!

18516677_10211286883840061_306738327_o

Porodica u kojoj sam živela me je tretirala kao člana, kao i njihovi bliži i dalji rođaci. Većinu sam upoznala u vreme Nove godine koja je u Kini najveći praznik. U to vreme sve staje. Praznici se proslavljaju u krugu porodice uz mnogo hrane… i mnogo TV-a. U noći dočeka svi sede kraj malih ekrana, a nakon ponoći se tradicionalno jedu knedle gde se nalaze novčići koji donose novac u tekućoj godini. Najmlađima se daruju crvene koverte sa novcem, peva se, igra i jede do svitanja. Kineska hrana.. Lično, meni se dopada. Da, fokus jeste na pirinču i nudlama, ali pored toga, hrana je jako, jako raznovrsna. Imaju 8 poznatih kuhinja koje se između sebe jako razlikuju (Sichuan, Hunan, Anhui, Guangdong, Fujian, Zhejiang, Jiangsu, Shandong). Moja omiljena je Sichuan, koja je uglavnom ljuta. Poznata pekinška patka je jako ukusna i jedu je uz nekoliko različitih soseva i salata.. “Hot pot” je jedno od popularnih jela. To je zapravo raznovrsno sirovo povrće (poznato i manje manje poznato) i meso koje se direktno kuva u bakarnom loncu uz raznorazne soseve. Ulična hrana u Pekingu je jako popularna, takođe. Gotovo na svakom ćošku se mogu naći iskusni prodavci tradicionalnih kineske brze hrane.

Hot Pot
Hot Pot

Kinezi vole da popiju, jako su fini i gostoljubivi i zaista se trude da pomognu (uglavnom mimikom). Osim kad nisu fini- u metrou i u redovima. Redovi se ne poštuju, u metrou su u stanju da sede jedni drugima na glavama… Doslovce! Imaju I neke, za našu kulturu “nekulturne navike”. Pljuvanje i podrigivanje na javnim mestima je sasvim u redu. Kina je bogata.. Jako. Bar kada je reč o Pekingu. Standard je visok. Dosta se zarađuje, dosta se troši.. Puno se radi. Kuće su sređene kao galerije, voze se novi i skupi automobili.. Zapošljavaju se kućne pomoćnice, dadilje i vozači. Brzo se živi.
Svet (ili Kina) je mali, pa je igrom slučaja razredna moje devojčice bila Nataša iz Novog Sada. I tako je od 22 miliona ljudi u Pekingu, Nataša bila prva osoba koju sam upoznala. Pored Nataše, moje internacionalno (i interkontinentalno) okruženje se širilo. Gore pomenuti drugari iz škole, Olga iz Ukrajine i Leo iz Bangladeša učinili su moj boravak ovde nezaboravnim. “La Bamba” je bila drugo omiljeno (nekinesko) mesto u Pekingu – meksički restoran sa dobrom hranom (i lošim točenim kineskim pivom) gde se uglavnom okupljaju studenti. Prvo mesto ide “Miniso-u”. Japanski lanac prodavnica širom Pekinga gde se prodaju sve one slatke stvari- od igle do lokomotive. U toku svog četvoromesečnog boravka ovde, uspela sam da posetim još i Ćingdao (Shandong provincija), Datong (Shanxi) i Hohot (Inner mongolia) koji su prelepi.

 

Ćingdao
Ćingdao

Potpuno drugačiji od Pekinga, kao i jedni od drugih. Od bicikla, motora, rikše, pedaline, čamca, preko automobila, autobusa, metroa, voza i aviona… Isprobala sam i sve vidove prevoza. Ovde se ludački vozi. Uglavnom se samo semafor poštuje. Preći ulicu je misija. Dobiti informaciju na engleskom još veća. Ljudi ovde ne govore engleski ili ga znaju toliko da vam to i kažu. Srećom, na turističkim atrakcijama uglavnom postoje objašnjenja i na engleskom jeziku.

Kineski zid
Kineski zid

Tiananmen square, Forbidden city, Beihai Park, Qianmen, Wangfujing, Summer Palace, Temple of Heaven, Temple of Sun, Art District, Fragrance Hill, neizostavni Kineski zid… I još brdo drugih mesta koja smo radoznalo istraživali iz nedelje u nedelju, širila su naše znanje o dinastijama Ming i Qing i kineskoj civilizaciji staroj skoro 5000 godina. Olympic Forest Park i “Papa’s time machine” bili su mesto i događaj uz koje sam poslednji put osetila duh Kineske prestonice.

Temple of Heaven
Temple of Heaven

Pakujem kofer sa još većom mukom nego kad sam dolazila… Rubi me ispraća uz malo pismo, veliki zagrljaj, suze i “Ćao”. Krećem ka aerodromu. Gužva u saobraćaju, smog u vazduhu, ja u haosu.

Kina je mnogo više od svega što sam zamišljala.

One thought on “Kina je mnogo više od svega što sam zamišljala”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *